BlogOye!

"Kako do posla u Republici Srbiji? Ovo pitanje se veoma često postavlja. Toliko često da je pitanje metastaziralo i ušlo u sve pore i slojeve, nema više kud. Od početka Globalne ekonomske krize koja naravno nije mimoišla ni ovaj nebeski narod nezaposlenost je povećana 15,6%. Šta se ovih dana u Srbiji nudi kao mogućnost za započinjanje biznisa, šta se traži? Nacionalna služba za zapošljavanje je unazad nekoliko meseci objavila oglas u kojima se traže prodavci, pekari, poslastičari, baštovani, sobarice, kasiri, mesari, magacioneri , krojači, konobari..."

“Virus H1N1 ili “svinjski grip” i “meksički grip” nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog gripa i prenosi se kapljično sa životinje na čoveka, ali i sa čoveka na čoveka. Inkubacija ove vrste gripa traje od tri do pet dana, a prvi i glavni simptomi su znatno povišena temperatura, kašalj, curenje iz nosa i kijanje, glavobolja i slabost. Više slika o ovom virusu, možete pogledati ovde”.

"Kako opisati scenu kada Mick Hucknall peva neke od najlepših pop balada svih vremena a oko vas se čuje horsko pevanje zaljubljenih parova? Kako opisati njegov glas, njegov osmeh, vrhunske muzičare koji su uz njega i vibracije od kojih vam drhti celo telo? Ne bih se upuštao u takvu egzibiciju! Jednostavno: Simply Red! Dva bisa, rasprodate karte i 10.000 duša su dovoljan dokaz da je ovaj koncert zaslužio neki veći prostor i neko bolje ozvučenje,no, neću da zanovetam, stajao sam dovoljno blizu bine i dovoljno blizu meni dragih ljudi da bih sada razmišljao o lošoj organizaciji".

"Bez obzira na kišu, Kalemegdanska terasa je sinoć bila puna. Zabavu su uveličali poznati političari rokeri -  gospoda Mlađan Dinkić, Oliver Dulić, Dragan Šutanovac... Naravno, nije izostao ni gosn Željko Mitrović (za čiji račun je novi album i izdat). Bili su tu i svi članovi "Riblje Čorbe", Bilja Krstić, Vlado Georgijev, Dragan Bjelogrlić, Tanja Peternek i Vesna Dedić (koje su se verovatno utrkivale u čijoj će emisiji prvo biti), Boba Živoinović... Čuveni beogradski rokeri otprašili su par pesama uživo. Mene nisu dotakli".

"Osuđeni smo tim stavom na nedostatak mnogih kratkih i dužih puteva prepunih aventure, u čekaonicama života gunđajući zašto smo propustili voz koji je sve vreme strplijivo čekao, čekao i čekao… Možda samo, i samo, na nas. Dovoljno dugo. I ta krivica za sopstvenu trapavost ili pogrešan tajming i sopstveno gubljenje u polaritetima srće i nesreće svaki put dovedu na pogrešan kolosek. Ne opravdava akt. Tuda taj voz jednostavno, ne prolazi". 

"Crossing Midnight je još jedan Vertigov serijal koji je usled loše prodaje doživeo "preranu smrt", po meni i mnogima čije sam recenzije pročitao, sasvim neopravdano. Mike Carey je raspleo fenomenalnu tradicionalno-modernu priču o Japanu koja je zavređivala veću šansu od one koja joj je pružena od strane regularne publike. Bilo kako bilo, Crossing Midnight je priča o bratu i sestri, Kai i Toshi, blizancima koji su zaplakali prvi put sa dve različite strane ponoći. Kai je bio očekivan, dok je Toshi, rođena svega 8 minuta posle, bila kompletno iznenađenje, kako za roditelje, tako i za lekare Univerzitetske bolnice u Nagasakiju".

"Ponekad sreću donese i letnji pljusak, plah i nestalan, što spere prašinu s asfalta, ili čaša vina i parče hleba podeljena sa voljenom osobom u tišini, ili pogled sa nekog brda na dolinu. Mnogo je toga što nas može usrećiti, ali smo mi takve živuljke, u istraživačkoj groznici slabo uočavamo. Pa se tako desi da se popneš na trešnju da se najedeš, i pružaš se, i grabiš one najlepše trešnje sa vrha, i ne možeš ih sve savatati, i siđeš na kraju sa drveta i shvatiš da su ti najlepše trešnje bile na grani iza tvojih leđa, ili čak pored nosa".

"Čemu kompromisi? Ljubav je sama po sebi slepa i gluva za kompromise, kad se oni usele u naše živote za nju više nema mesta. Više nije svemoguća. Nesputana. Nema recepta za njenu razuzdanost, traje koliko traje. Sve ostalo je vino obogaćeno vodom. To postaje navika, a navika metastazira u nezainteresovanost. Treba je pustiti da nas opije onakva kakva vri u svojim bačvama, netaknuta. Treba je jahati kao vranca koji ne zna i neće da zna šta je sedlo i šta su uzde, treba je pratiti kao nabujalu reku kojoj se neće suprotstaviti nikakva brana. Treba je pustiti da bude to što jeste".

"I ne znam zašto ljudima smeta muzika. Ne možeš mi zabraniti zato što sam Srpkinja da slušam Kazalište, niti ja mogu zabraniti bilo kome da sluša neki srpski bend. I ne možeš pačati politiku u muziku i sport i umetnost i ne znam koliko nečiji lični identitet treba da bude slab da bi morao/la da se krije iza vere, nacije i narodnosti, iza pripadnosti nekoj grupi. Ako je to jedino što nekoga određuje kao osobu, onda bi trebalo ozbiljno da se zamisli. Ako moraš da pripadaš nekoj grupi da bi bio/bila siguran/na u svoj identitet nešto s tobom mora da nije u redu".

"Miško Kljunda il' Miško Kljuvidrvo kako smo ga mi, deca, okala, komšija mi beše. Raboteše na železnicu kako čuvar na prugu. Radno odelo sas sve šapku koje je dužil, nosil si je svude redom. I na njivu i u grad, i svadbeno i mrtveno. T'm'n ode u penziju, a on, siroma, umre. Ne mogaja da malko zakači odi državniti kolač. Čuval je sas ženu si kravće i kozice i na svaku je daval mlogo dl'ga ženska imetina: Snežana, Jasmina, Dušanka, Slavica..."

"Novine su nekada bile stvar prestiža. Čitali su ih privilegovani članovi društva, doktori, sveštena lica, književnici, politikanti i viđeniji domaćini pod uslovom da su bili pismeni ili da su imali po neko čeljade u kući koje su dali na ,,velike škole". Nekada davno pokretačke i pobunjene strane društva imali su tzv. ,,čitače" koji bi se okupljali na platou ispred gradskih kafana, berbernica, trgova u većim mestima i oni bi čitali najnovije vesti. Tada se novine nisu mogle kupiti kod uličnih prodavaca".

"Govoreći o prirodi i ljubavi, usudiću se da primetim da svako ko je juče bio u Kanjiži, tačnije na Tisi, je mogao da bude svedok ljubavi jednog grada prema jednoj reci i jednoj retkoj, zaštićenoj vrsti. Ne znam mnogo o Vojvodini, još manje znam o Tisi, a ponajmanje o insektima. Ipak, umem da, kad čujem priču, istu i osetim i pokušam koliko toliko lepo da je ispričam. Nadam se da će mi i ovoga puta poći za rukom, a Vi praštajte ako negde zabrljam i budite slobodni da me ispravite".

“Oni koji gledaju svoja posla su u manjini. Njih je svuda po nekoliko. Retko se javljaju. Prvo odmere, dobro razmisle, pa se jave. Uglavnom su to kvalitetni ljudi, koji su prošli mnogo toga u životu i koji su svesni da su ljudi postali od svinja. Od njih se zaista može mnogo toga naučiti, može se uživati u njihovom društvu, a ono što je najvažnije, nude vam osnovno ljudsko poverenje, koje je do sada, bar iz mog iskustva, opravdano bilo. Sa prethodnog bloga nosim jedno takvo poznanstvo, ovde ih ima svega troje. Sve u svemu, zaključak bi bio, a opet moj lični, da je ovaj svet isti kao i onaj. Svuda cirkulišu senke od ljudi, ljudi, neljudi, stoka. Svega u Božijoj bašči”.

"U svetu a i kod nas 13. jun se obeležava kao Svetski dan borbe protiv  dečijeg rada. U svetu se obeležava od 2002. godine. Zvanični podaci o zloupotrebi dece su alarmantni. Oko 150.000.000 dece se bukvalno izrabljuje svakoga dana. Deci je uskraćeno pravo na odrastanje, miran život, školovanje… Pošto je ove godine centralna tema aktuelna ekonomska kriza, svetska organizacija za zaštitu prava dece bavi se upravo uticajem krize na decu, posebno na devojčice".

"Ne setim se da pitam, oni se ne sete da ispričaju i na tome ostane. Ne pitaju ni oni mene, ne setim se ni ja da sama nešto kažem i tako ukrug. E onda padne neko poduže kafenisanje i prosipanje sadržaja duše, srca i uma nadugačko i naširoko. Jedino, uhvatila sam nas kako i tome prilazimo sa izvesnom zadrškom. Pretpostavljam da to nije krivica bilo koje od nas. Jednostavno, živimo neke svoje živote, sa nekim drugim ljudima i to je to. Ne volimo se manje. Ne, ljubav je ista. Razlikuju se samo iskustva".

"Danas i u subotu 13. juna, Turistička organizacija Srbije organizuje javno glasanje za izbor Đavolje varoši među sedam svetskih čuda. Glasanje traje od 11:00-14:00 časova  ispred Kulturnog centra Beograda.  Trenutno se Đavolja varoš nalazi na prvom mestu kao najbolje plasirani Evropski kandidat. 7. jula se završava izbor i tada se proglašava 21 finalista. Ukoliko budete sprečeni da glasate danas i u subotu 13. juna  to možete učiniti na sajtu www.djavoljavaros.com". Blogblogova je dobio i sertifikat da je glasao.

"Stvarno mi vređaju inteligenciju današnje reklame za neke nove muzičke albume pojedinih izvođača bez obzira na žanr. Sve je to u stilu "Top", "Hit", "The Best" nekih koji su juče otvorili usta i počeli pevati i nekih koji samo otvaraju usta. Odrastoh u gradu gde je prva sporedna stvar pored fudbala muzika. Tu su stalno neki festivali, da li zbog toga ili nečeg drugog svi odreda su stalno nešto pevušili. A ko je hteo da zapeva na bini morao je zaista biti dobar. Tako smo moj prijatelj i ja pevušili stalno usput nešto i to je najčešće bilo za našu dušu. Uspem da ga nagovorim da nastupi ..."