FJODOR MIHAILOVIC
DOSTOJEVSKI
Medju moskovskim studentima koji su, malo pre borodinske bitke, bili pozvani u vojsku da rade u vojnim bolnicama, bio je i slusalac Medicinsko-hirurske akademije Mihail Andrejevic Dostojevski.
Marta 1821. godine, demobilisani vojni lekar bio je postavljen u moskovsku Marijinsku bolnicu za sirotinju, i tamo se preselio sa mladom zenom i malim detetom - svojim prvencem Mihailom.
Posle pola godine, 30. oktobra, u novom drzavnom stanu Dostojevskim se rodilo drugo dete, koje je dobilo ime Fjodor. Dostojevski su vodili poreklo od starog litvanskog roda, ciji se predstavnici pominju od XVI veka u raznim dokumentima jugozapadne Rusije. Mnogi od njih stekli su ugledne polozaje i postali poznati kao clanovi glavnog tribunala, kao plemicke staresine, sudije, kozacki oficiri i episkopi. Godine 1506. bila im je darovana povelja za selo Dostojevo u Pinskom srezu, izmedju reka Pine i Japoljde, posle cega su se ovi pripadnici vojnog staleza, prema svome posedu, poceli nazivati Dostojevski.
Vlastoljubivi, vatreni i neukrotivi u svojim strastima i pohlepama, oni se vise puta pominju u sudskim knjigama. Tako je, krajem XVI veka, neka Marija Stefanovna Dostojevska bila optuzena da je ubila svog muza Stanislava Karlovica, uz pomoc najamnika Jana Tura, da je pokusala da ubije svog pastorka Kristofa Pavlovica i da je sastavila lazni testament ne bi li prigrabila njihovu imovinu.
Pred kraj XVII veka rod Dostojevskih, koji nije primio katolicanstvo, bio je istisnut iz redova plemstva, osiromasio i propao.
Humano zanimanje lekara nije odgovaralo nedruzeljubivoj i ozlojedjenoj zivotnom borbom naravi Mihaila Andrejevica. Prema svedocanstvima rodjaka, on je bio covek veoma razdrazljiv, naprasit i osoran. Bio je tip upornog i neumornog radnika, koji je mrzovoljno izvrsavao svoju zivotnu duznost, netrpeljivo strog prema svima oko sebe. Provale njegovog gneva bile su uzasne. Pored svega ovoga, on se odlikovao krajnjim tvrdiclukom i bio je tezak alkoholicar.
Oceva narav i nepodnosljiva atmosfera koju je stvorio u kuci ucinili su da detinjstvo i mladost Dostojevskog budu mracni. Od svoje cetvrte godine decak je vec osecao despotski gnev glave porodice.
Sumorni lekar vojnih bolnica izabrao je 1819. godine za zenu devojku svetle duse i vedre prirode - Mariju Fjodorovnu Necajevu. Supruga vojnog lekara volela je poeziju, cenila je Puskina i Zukovskog, zanosila se citanjem romana, odlikovala se muzikalnoscu, pevala romanse i pesme uz vlastitu pratnju na gitari. Svoje duboko osecanje zene i majke koja voli ona je umela zivo da izrazi u svojim pismima, punim lirike i humora. Ona je bila prva uciteljica sve svoje dece. Veliki pisac uvek je o njoj govorio toplo i s ljubavlju, i verovatno je imao na umu njen tuzni lik kada je u svom kasnom stvaralastvu stvarao heroine krotke i osudjene na tesku sudbinu.
Godine 1823. porodica se preselila u drugo krilo bolnicke zgrade gde je i proteklo sve Fedjino detinjstvo od druge godine. Starijim decacima su uskoro dali zasebnu sobicu, pregradivsi deo predsoblja. Svetlost se jedva probijala u tu polumracnu deciju sobu, obojenu uz to izbledelom "tamno bisernom" bojom. Opisujuci kasnije tesne peterburske mansarde nalik na orman ili mrtvacki sanduk, gde cak i misao gubi sposobnost da uzleti, Dostojevski se verovano secao i mracne ostave na Bozedomki, gde su se prvi put pocele razvijati njegove poetske vizije.
I sam zivot poceo mu je otkrivati svoje prave drame i pozivati njegove misli na prve nedoumice i razmisljanja. U bolnickoj basti on je voleo da razgovara sa bolesnicima u bolnickim ogrtacima kamilje boje, voleo je da zagleda te blede i tuzne ljude, polusatrvene skrivenim patnjama.
Gostiju kod Dostojevskih skoro da i nije bilo. Od bliskih rodjaka porodice posebno je bila postovana starija sestra Marije Fjodorovne - Aleksandra, supruga uglednog gradjanina i trgovinskog savetnika Kumanjina. "Pokojna tetka" - secao se Dostojevski - "imala je ogroman znacaj u nasem zivotu od detinjstva do 16. godine."
Pisac se vise puta secao i svoje dadilje - Moskovljanke, "skromne zene" izuzetne plemenitosti, koja je bila iz malogradjanske sredine i sebe dostojanstveno nazivala "gradjankom". Ona je umela da odusevi lekarsku decu poetskim pricama, koje je sama izmislila, o Ostrodumu i drugim junacima usmene poezije. "Nasa dadilja Aljona Frolovna" - pisao je 1876. godine Dostojevski - "imala je vedru i veselu narav i uvek nam je pricala divne price!..."
Rani knjizevni utisci Dostojevskog bili su raznoliki. Raznovrsna dela ispunjavala su orman za knjige, koji je stojao u gostinjskoj sobi vojnog lekara, kao najvazniji ukras njihovog skromnog sluzbenog stana.
Veoma snazan uticaj ostavila je na Dostojevskog knjiga, po kojoj ga je majka ucila da cita i pise - zbornik prica iz Starog i Novog zaveta.
Decacima su pozvali dva ucitelja iz susednog Jekaterininskog instituta. To su bili djakon, koji je odusevio decu pricama o potopu ili dozivljajima Josifa Prekrasnog, i nastavnik francuskog jezika Susar, koji je prvi upoznao Dostojevskog sa skolskim obrascima svoje nacionalne knjizevnosti.
Otac je decacima predavao latinski, koji je dobro poznavao iz podoljskog semenista i iz medicinske akademije.
Godine 1833. domace obrazovanje starijih sinova bio je zavrseno. Mihail i Fjodor upisali su se na polupansion kod francuza Susara.........
NASTAVIĆE SE