SRNENA

Устала у 5... не знам како, ни зашто... посматрала Дечака како хрче, као да је Велики. Љубила шаке, главицу... смешкала се и шапутала... да га волим до неба, највише на свету... смешкао се и он. Затворених очију, у сну рекао: "Мама, дођи..." Нагурао ми сузе на очи.

Чвакнула дугме на рачунару, собу испунио звук кулера и повремено пискутање... ставила кафу, мислећи на чај и дан предамном... Погледала календар...

Има годину дана... не вреди, то мислиш да није истина а оно јесте. Ти слушаш и мислиш, ма то је сан... ту је он. А, није. Листала сајтове... тражила... нешто... Угасила рачунар, вратила се у кревет и загрлила Дечака. Поштено се исплакала.

Чујеш ли...?

Савршен Поклон Од Бога С.Р. проводим по канцеларијама. Блејим кроз прозор и не патим превише. Било их оваквих много. Више волим ОБАВЕЗУ и плату два пут месечно него утупљивање по виртуалним световима. Од осам до два на једном послу - седам у кола и јурим до Булевара (не знам што се тако зове тај део града јбга, Булевара ни за слово Б) и паркирам пред старом жутом зградом. Пуна дечје вриске. У дворишту клинчадја трчи и пева, цичи... сударам се са осталим родитељима, сви они мање-више личе на мене.

Радни народ.

На ограду терасе, кад приђем, начичка се гомила Слинаваца и пружа ми руке, "баца" петака и смешка се. Издваја се једна Слинавица и добацује "ДОШ'А МАМААА", а високи Мој Дечко дотрчава до мене и виче "МАААМА!" Срце прескаче. Пумпа адреналин. Ма какав дан да имаш, овај Клинац уме да му дода осмехом тон, слику, боју и мирис.

Коврџава држи Дечака за руку док прилазе, ал се отме и потрчи ми у загљај. Љубим га тражећи бебански мирис. Ма не... није беба одавно. Довољно је одрастао да има Свој. Подигнем поглед ка Коврџавој...

"Знате Ваш син....!" ШТА? "Овај, он је данас..." Шта аман. "Тукао децу..." Е моја ти, па шта? И ја сам заводила ред у његовим годинама. Гени су то. Пробрани. Моји и његови. Ратоборност никад није била лоша особина. Све би ја то да кажем - ал' склопим забринуту фацу па ћу бојажљиво - јел' неко озбиљно повређен? "Ма нееее, само... знате... воли да буде главни..." Што си тукао децу? Јеси рек'о да ћеш да будеш добар. Подигне поглед ка мени, свашта би ми рекао, напући усне и намршти лице...

НЕЋЕ! Шта бре нећеш? НЕЋЕ!

Извин'те... он неће.

Ушли су у тренутку кад сам загризла јабуку. Велику, црвену, савршену. Подигла поглед ка Њима и поцрвенела. Стопила се с бојом јабуке. Савршен тајминг Окружног прос.инсп. и Директора. Ипала ми право у крило, и док сам обрисала уста испред мог носа је већ стајала Рука. "Добар дан!" У пичку материну, не може човек ни да ужина.

Добар дан, добар дан... Како је, добро је, све ок. Има посла, ма има, мумлам и мислим на начету јабуку у мом крилу, како пушта сокове на црне панталоне и на следећих 10 сати посла, о томе како је јебени петак и како бих најрадије да шмугнем кући, (.... да се укачим на СЛ и коначно завршим сређивање куће у јапанском стилу, да купим секси јебени кревет од јебених 2000 долара, средим Инвентори и сачекам Давона да се врати са посла...) И виртуелни секс је нешто... кад нема обичног. Бах...

Нема везе, каже просв.инсп., само Ти заврши јабуку.... 'оћу мало морген... и онда крене, престресање ситуације у Нашем Малом Селу...

Са осећајем свиње по панталонама...

И то је тако.

********************

Само ми реци, молим те, колико отрежњења је потребно да бих одрасла? Не схватам... није то као да једеш сладолед.... не не, то уме да те пукне по сред челенке. Да не знаш одакле сад слете та кофа пуна гована, право на твоју главу? Ничим изазвана.

Шта јој би?

Није ни то најстрашније, да знаш... очистиш се темељно. То се зове отрежњење, научих.

*************************

Обе, кунем се, обе Пијавице су направиле чудесно тужне фаце схвативши да имам права на Надокнаду од Државе. Као да ми дају из свог џепа. Није то тако страшно, осим што сте ме три до 4 пута враћале по највећем Сунцу са све клинцем у колицима да се враћам по "пар папира који ће доказати...".

Јебите се, мислим се, ал мислим и на Клинца. Каква год да је - Надоканда је. Платиће вртић на неколико месеци и грејање. Нове ципелице код Тодора. Неко рече - нисам довољно богат да купим јевтино. Плаћа Држава. Не ја.

Тражим посао.
Тражим ново парче неба.
Тражим Право да се Надам.
Тражим да ми помогнеш око отрежњења...

Хало?