Kad je Niče plakao

12.10.2008, 12:37
Neodoljiva mešavina činjenica i fikcije, drama o ljubavi, sudbini i volji, koja se odigrava u intelektualnom previranju Beča devetnaestog veka, uoči rođenja psihoanalize.

Knjiga "Kad je Niče plakao"  s podnaslovom - ''roman o opsesiji,'' dr Irvina D. Jaloma, profesora psihijatrije na univerzitetu Stanford, roman je o nastanku i izazovima psihoanalize u kojoj se susreću istorijski likovi Jozefa Brojera, Sigmunda Frojda, Pola Rea, Lu Salome i Fridriha Ničea.

Jalom je izgradio složenu priču sa mnogim krakovima koja započinje zahtevom Lu Salome, Ničeoove neprežaljene dragane, doktoru Brojeru da se pozabavi izlečenjem čoveka od koga zavisi budućnost nemačke i svetske filozofije. Sklopivši dogovor sa Lu Salome da Niče o njihovom dogovoru neće znati ništa, dr Bojer upoznaje autora "Volje za moć" i započinje sa dijagnostikovanjem Ničeoove bolesti.

Naravno, Fridrih Niče i Jozef Bojer se nikada uistinu nisu sreli, ali zaista su se dogodile istorijske činjenice u vezi sa glavnim akterima romana, ali ne tako kako ih je Jalom prikazao u knjizi. U svakom slučaju, vredi pročitati.

objavila LILY kategorija:
(5)Utisci: | šalji dalje

Opasna želja

25.9.2008, 22:00
Poslednjih meseci, a možda i godina, čitala sam isključivo savremenu literaturu. Trilere, ljubavne, sf ili horor romane u kojima se radnja dešava u ovom veku. Jednostavno, više su mi se sviđali junaci koji imaju mobilne telefone, koriste računare, putuju avionima... Šta da kažem – volim tehnologiju i sve što ona nudi.
Ali pre par dana sam nešto bila u frci, žurila sam, te nisam imala dovoljno vremena za biblioteku. Obično u njoj zaglavim duže od pola sata, birajući sebi nešto za čitanje, da mi se ne dogodi da stignem kući sa ''pogrešnom'' knjigom. No, tad sam žurila i dograbila sam prvo što mi je palo pod ruku sa nekim iole zanimljivim naslovom i odgovarajućim izdavačem. (Btw, izdavač mi je takođe jedan od pokazatelja kakva je knjiga, mada često ume da zavede).
I tako ja stignem kući, kad u ruci mi «Opasna želja» Amande Kvik. Na koricama piše:»Tražila je plemenitog viteza, a dobila čoveka kojeg su zvali Pakleni gonič...». Ups. Nema ovde mobilnih telefona i 'besnih' automobila. Ovde može da bude samo mačeva, oklopa i 'besnih' konja. No – šta je – tu je – počnem da je čitam...
I knjiga je odlična. Ne mogu raći fantastična, jer ipak nije to moj žanr, ali ipak veoma, veoma dobra. Uživala sam, za promenu, čitajući o plemenitim i hrabrim vitezovima; o časnim, nevinim gospama; o plemenitim muškarcima koji svojim životom (i mačem) brane ugled svoje dame; o pismima koja nedeljama putuju na svoje odredište; o ženama koje godinama čekaju da se njihov dragi vrati iz rata; o ljudima koji odu u smrt, jer se voljena udala za drugog... i sve tako nešto... Smejala sam se i plakala čitajući...


''«Malo je verovatno da je gospa još uvek devica» rekao je Terston. «Ali kako stvari stoje, ja sam siguran da ćeš moći da pređeš preko toga.»
Geret je ravnodušno pogledao svog oca. Na vest da se njegova buduća nevesta obeščastila sa drugim čovekom nije otvoreno reagovao, samo je prstima stegao pehar sa vinom.
«Kažete da je naslednica? Ona upravlja imanjem?»
«Da.»
«U tom slučaju biće dobra žena.»''

''«Samo još jedna stvar, pre nego što odete.» rekao je mirno Geret.
«Da?» zastao je Nikolas. «Kakva stvar?»
«Reč je o Klerinoj poseti vašem zamku pre mesec dana.»
«A šta s tim?»
«Dobro su mi poznate prave okolnosti njenog boravka tamo. Znam da ste je držali protiv njene volje.»
«To je bila samo prijateljska poseta.»
«Što se mene tiče, to je bila otmica. I bez sumnje moraćemo da svedemo račune.»
«Pobogu, čoveče! Ne mislite valjda reći da nameravate da me izazovete na dvoboj zbog te posete?»
«Ne danas, ali doći će vreme kada ćemo vi i ja razrešiti tu stvar. Ne možete očekivati da ću poverovati da ste oteli Kler, držali je četiri dana i niste je ni takli.»
«Još uvek ne znate mnogo o Kler, Gerete!» nasmejao se Nikolas.

 Pobegla je od Nikolasa te noći pošto ga je podsticala da pije do besvesti. Onda je pojurila uz stepenice u sobu i zaključala se unutra. Provela je tamo naredna tri dana ne obazirući se na Nikolasov bes, njegove pretnje i lupanje na vrata. Uspela je da se izbavi jednog popodneva kada je Nikolas, frustiriran što nije uspeo da ubedi Kler da se uda za njega, otišao u lov.
Palo joj je na pamet da bi teško pobegla da je njen otmičar bio Pakleni gonič. Geret je tog jutra izgledao krupniji no pre. Strahovita snaga koja je iz njega izbiljala bila je praćena inteligencijom i odlučnošću. Imao je na sebi sivi plašt preko tunike koja beše crna kao ugalj. Iako tog jutra nije imao oklop, njegov mač, 'Prozor pakla' mu je visio o boku, u koricama. U kristalnoj dršci mača ogledale  su se njegove oči...»


Kao promena – dobra knjiga.
objavila LILY kategorija:
(2)Utisci: | šalji dalje

Virtuelna kurva

29.8.2008, 19:25

Ako mi ikada u životu bude nedostajalo dva sata vremena za bilo šta, smatraću da sam ih protraćila upravo danas i to na čitanje ove knjige. Već par puta sam pokušala da čitam Isidoru Bjelicu, nekoliko puta i pročitala knjigu do kraja, i svaki put rekla sebi – e, nećeš više. Ali eto... Od par ljudi (čitaj žena) sam čula da joj je ova baš dobra, pa rekoh da ipak probam. I neću više nikad.

 


Znam ja da roman treba da bude fikcija. Otprilike devedeset i devet procenata svega što sam čitala bila je fikcija. Zaista malo sam čitala istinitih priča, biografija i autobiografija. Volim da kad čitam uđem u neki zamišljeni svet, da upoznam izmišljene i zamišljene likove i da izađem iz stvarnosti. Možda mi je zato sf jedan od omiljenih žanrova. Ali, da ne dužim priču, ovim sam samo htela da kažem da sam svesna činjenice da roman i treba da bude fikcija. No, bez obzira no to – mora, ali prosto mora, da bude uverljiv. Čak i najbljutavija romantična priča mora bar da izgleda kao da je mogla zaista da se dogodi. Likovi moraju da budu realistični i stvarni. Možda mogu da urade po koju neverovatnu stvar, ali ipak realno objašnjivu.

No, kod Isidore toga nema. Izveštačenost prosto izbija iz svakog njenog reda. Jednostavno ne mogu da zamislim ikog da se ponaša kao njena glavna junakinja. Te stvari koje se njoj dešavaju, prosto ne mogu da se dese. I ne samo u ovoj, nego u bilo kojoj njenoj knjizi (a čitala sam nekih pet-šest). Svaka joj čast na njenoj ekstravaganciji, nekonformizmu i savremenom shvatanju, ali ja njene knjige čitati više neću. Ako postoji ijedna osobina koju kod ljudi ne mogu da podnesem to je onda egocentričnost i umišljenost, a njene knjige prosto odišu tim.

 

objavila LILY kategorija:
(8)Utisci: | šalji dalje

Kralj Pariza

5.8.2008, 10:52
Gaj Endor  -  Kralj  Pariza



Veoma uzbudljivo i duhovito pisana biografija Aleksandra Dime Oca, "jednog od onih ljudi", kako kaže sam pisac, "koji prožive deset života dok se mi ostali s mukom probijamo kroz jedan jedini". Opisavši mnoštvo dobrih i rđavih ličnosti, ispričavši stotinu nezaboravnih anegdota, pustolovina i ljubavi Dime Oca i Sina i spojivši sve to u jednu celinu pričom o fatalnom sukobu Dime Oca i Sina, Gaj Endor nikada ne izneverava istinu o Aleksandru Dimi i kada opisuje ne ono što se stvarno dogodilo, već ono što se moglo dogoditi: "to je roman koji nije zasnovan samo na istraživanju, već ga daleko premašuje".
objavila LILY kategorija:
(0)Utisci: | šalji dalje

Ubij me nežno

28.7.2008, 10:10

I tako ja rešila da pređem na trilere. Dosta mi je romantike. Previše romantike nije zdravo ;) I naletim na ovo...

 

Elis Loudon je mlada žena koja ima od života sve što se poželeti može: bliske prijatelje, dečka kog voli, uspešnu karijeru. Jednog dana se susreće sa nepoznatim mladim čovekom, naglo i trenutno se odriče svoje sigurnosti i postoji samo za tu strasnu vezu. On je Adam Telis, proslavljen alpinista, heroj nedavne katastrofalne ekspedicije na Himalaje. Dok Elis upoznaje njegovu složenu i tešku prošlost, ulazi u svet rizika i avanture, a njena početna radoznalost se pretvara u opsesiju koja preti svemu: njenom braku, sigurnosti, zdravom razumu i konačno, životu.

«- Da li si ti sigurna da znaš šta radiš, Elis?

- Ne, ali nije važno.

- Šta ti to znači?

- To, da nije važno. Vidi, Klajv, ja sam se do ludila zaljubila u njega. Da li si ikad osetio takvu želju da...?

- Ne.

- To je kao zemljotres.

- Zasmejavaš me koristeći te izraze. Ti koristiš reči kao 'poverenje' i 'odgovornost'. A sada izgovaraš ono što samo muškarci govore, kao 'desilo se' ili 'to je kao zemljotres'.

- Pa šta hoćeš da kažem?

Klajv me je gledao sa kliničkim interesovanjem. – Kako ste se upoznali?

- Videli smo se na ulici.

- I to je to?

- Da.

- Ugledali ste se i uskočili u krevet?

- Da.

- To je samo požuda, Elis. Ne možeš da odbaciš ceo svoj život zbog požude.

- Jebi se, Klajv. – Izgleda da je prihvatio to kao razuman odgovor. Nastavila sam. – On mi je sve. Uradila bih sve za njega. To je kao opčinjenost.

- I ti zoveš sebe naučnikom.

- Ja jesam naučnik.

- Zašto izgledaš kao da ćeš da se rasplačeš?

Nasmejala sam se. – Srećna sam.

- Nisi ti srećna, – rekao je – ti si sluđena.»

 


P.S. – krajnje je vreme da počnem da čitam didaktiku, tu neću ni kao slučajno naleteti na lude i zaljubljene žene, na muškarce sa mračnom prošlošću, na bolesnu ljubav i opsesiju... nego ću se baviti lepim i korisnim didaktičkim principima, disputom i sličnim zanimljivostima :)))


objavila LILY kategorija:
(5)Utisci: | šalji dalje

Perece za doručak

21.7.2008, 14:46

Još samo ova jedna i smiriću se, majke mi ;)

 

Romantična komedija, s tim da je ovog puta ispričana iz ugla jednom muškarca, što je dobrodošla promena. Sad shvatam da i muškarci imaju srce i dušu i da znaju da vole ;)

 

U romanu «Perece za doručak» koji je napisao Nil Rouz, govori se o momku Jevreju, koji se zaljubi u devojku katoličke vere. Radnja se dešava u savremeno doba, ali ipak, njegova porodica je tradicionalistički nastrojena i oni ne odobravaju ovu vezu. Prisiljen je da bira između ljubavi prema devojci i odanosti prema porodici. Iskreno – još je nisam pročitala do kraja, ali pretpostavljam da će da bude happy-end. Za sad – dva odlomka:

«- Ovaj... stvarno ne znam kako ovo da kažem... vidiš ovaj... ovo ne može da se ulepša... Znaš... zaista sam uživao u svakom trenutku koji smo proveli zajedno. Mislim da si čarobna.
Brzo je shvatala. – Ali?
- Ali mislim da ne treba da se viđamo neko vreme.
- Da se ne viđamo? Hoćeš da kažeš da me ostavljaš?
Zastideo sam se. – To je prilično grub izraz.
- Grub ali tačan?
- Pa... da.
- Ostavljaš me?
- Nije to baš tako.
- A kako je onda? Zajednička odluka da se raziđemo? Ne sećam se da sam se saglasila s tim. Vreme da se razmisli kako da unapredimo našu vezu? Nekako nisam sigurna da je reč o tome. Shvatili smo sa toplinom da nam je bilo lepo, ali da naša veza nije ono što ijedno od nas želi? Ne. Odjednom uopšte ne osećam ni malo topline.
Skljokao sam se u stolici, svestan da je sada bolje ne reći ništa.
- Zar mi nisi rekao da me voliš?
Šta sam mogao da odgovorim? Samo sam sedeo, nemo. Nastala je duga tišina. Gledala je kroz prozor.
- Mnogo sam razmišljala o onom što si rekao pre neki dan. – reče ona odjednom. – I shvatila sam da nam mnogo štošta ide u prilog. Odnosno išlo je, do pre deset minuta.
- Pa i ja sam razmišljao i nisam siguran da je pred nama prava budućnost.
Ponovo je usledila tišina. Zamišljeno je mešala kafu.
- Je li to zato što nisam Jevrejka?
- Da, delom jeste.
- Kolikim delom?
- Velikim delom.
- I to ti je važnije? Nekakva religija u koju jedva da veruješ i koja te stalno nervira važnija ti je od stvarne šanse za dobru vezu sa mnom?
 Nije bila neskromna. Oboje smo osećali da među nama postoji nešto posebno.
- Šta sam ja bila? Nekakav eksperiment? Pokazao si svojim ortacima da možeš da krešeš Šiksu a onda si je oterao kad je postala teret?
- Nije tako. Zaista sam se zaljubio u tebe...
- Zaljubio??? Kad me toliko voliš, zašto me ostavljaš do đavola??? Ne mogu da verujem da mi ovo radiš.
Obukao sam kaput i rekao joj kako ni za šta na svetu ne želim da je povredim, ali da je ovako najbolje.
- Za koga najbolje? Ako me voliš i ako ja tebe volim, kako raskid može da bude najbolji?
Podigao sam pogled ka tavanici prikupljajući snagu. Vrata, udaljena tri metra izgledala su kilometrima daleko. – Prosto mislim da ne mogu. Molim te, pokušaj da shvatiš. Ali... ali... prosto mislim da ne bih mogao da izdržim. Sve to. Tako mi je žao. Ja samo...
Nisam mogao da nađem prave reči kojima bih dovršio rečenicu, pa sam otišao i ostavio je. I ranije sam raskidao sa devojkama, ali nikad se nisam ovako osećao. 'Ako me voliš i ako ja tebe volim, kako raskid može da bude najbolji?' pitala je. Uzdahnuo sam osećajući laku mučninu. Ali noge su me nosile dalje od nje sve dok nisam ušao u voz...»




«Ne znam zašto ovo pišem, ali, s druge strane, ne razumem sasvim ni šta se dogodilo sinoć.

Uzela sam slobodan dan jer se osećam užasno, ali ne bih mogla da podnesem razgovor sa tobom lice u lice, pa sam posle mnogo godina uzela olovku i sve napisala.

Žao mi je ako sam prema tebi sinoć bila grozna, ali ono što si rekao toliko me je prenerazilo da nisam znala kako da reagujem. Kao što sam ti rekla, mislila sam da ono što imamo postaje izuzetno važno. Ti si divan momak, zabavan, inteligentan i pažljiv. Činio si da se osećam posebnom. Nikada se pre nisam tako osećala sa nekim muškarcem. Zaista sam tako mislila kad sam ti rekla da sam se zaljubila u tebe.

A onda si otišao iz mog života, ne zbog nečega što sam rekla ili učinila, nego zbog onoga što sam. Tačnije rečeno, zbog nečega što nisam. Ne mogu da izmenim činjenicu da nisam Jevrejka. Volela bih da mogu. Provela sam prošlu noć i ceo današnji dan želeći nekog rođaka za kog ne znam i koji bi me odjednom učinio Jevrejkom.

Besna sam na tebe. Besna sam što si popustio pred svojim roditeljima i besna sam što misliš da ti je vera za koju si mi uvek govorio da te ne zanima važnija od onoga što smo imali. Što više miuslim o tome, postaje mi sve usranije. A onda se setim svih zabavnih sati, kad smo ležali zajedno u krevetu, moja glava na tvojim grudima i znam svim srcem da si načinio užasnu grašku.

Ne znam šta još da ti kažem. Strašno mi nedostaješ, ali ti si takva kukavica.»

objavila LILY kategorija:
(2)Utisci: | šalji dalje

Prada čizmice...

16.7.2008, 13:57

«On mi čak nije bio ni dečko. Samo smo imali sjajan seks i to dosta seksa. Dešavalo se u Milanu i Parizu gde smo se okupljali sa ostatkom međunarodnog modnog sveta, dva puta godišnje i odakle smo izveštavali sa modnih revija najvećih dizajnera. U svakoj prestonici mode uskočili bismo u krevet i tucali se kao životinje.

Osim tih nekoliko ludih nedelja u proleće i jesen, nismo se viđali i nismo imali kontakta osim nekoliko šifrovanih i-mejlova.

Kao što rekoh, to nije bila veza, već jednostavno seks. Nezaboravno dobar seks, moram da napomenem. Seks od koga mi se zavrti u glavi i zbog koga se smešim dva dana, ali ništa više od toga. Samo seks.

To ne znači da mi se nije dopadao. On je divan kao bog ljubavi sa planete Targ, odnosno sa planete zvane Sidnej. Bio je sladak, duhovit i fin. Sa neobično velikim penisom. Za neke devojke bio bi princ na belom konju, to je sigurno, ali naš odnos je definitivno bio zasnovan samo na seksu. Ponekad je bolje da se od početka prihvate ograničenja neke veze. To sam rekla sebi kada sam ga upoznala i držim se toga. Tako čovek ima manje šanse da se razočara. Postojalo je tako mnogo razloga zbog kojih ozbiljna veza sa njim ne bi uspela...»

Maggie Alderson - Prada čizmice i ostale krpice - izdavač Editor

Romantična komedija.

U tako nekom bljak raspoloženju sam. Čim čitam ovakve knjige. Uf. Sa happy-endom :)

Ukratko - glavna junakinja je modna stilistkinja koja radi u veoma popularnom Londonskom ženskom časopisu. Putuje svuda po svetu, od revije do revije. Na tim putovanjima ona upoznaje fotografa iz Australije, i oni se upuštaju u avanturu. Sreću se nekoliko puta godišnje, na raznim revijama i uživaju jedno u drugom. Fantastičan sex, bez ikakvih daljih obaveza. Zar ima išta bolje? ;)
Ali...
uvek ima neko ali... :)))

Ko želi neka pročita, smeh zagarantovan :D



objavila LILY kategorija:
(7)Utisci: | šalji dalje

U trendu ;)

20.6.2008, 15:14

A ovo je nešto što nisam čitala... još... možda bih trebala... a možda i ne samo ja ;)

objavila LILY kategorija:
(0)Utisci: | šalji dalje

Moj čudesan razvod

12.6.2008, 18:13

,,Jedan od najzabavnijih primera iz komercijalne književnosti... britak humor, vešto vođen zaplet, vedra atmosfera – u kojoj su tesno isprepletane ironija i iskrena osećanja – čine ovo delo štivom u kome se uživa.“ 


Džeki Bol zna da je sreću teško naći, pa kada Den Luis udžogira u njen život u svom tesnom šortsu i sa seksipilnom osmehom, ona odlučuje da ga zgrabi i zadrži. Međutim, nešto ipak baca tamnu senku na njenu sreću – njen prvi muž Henri.

Džeki vidi svoj brak kao noćnu moru, pa angažuje advokata da bi se razvela i nastavlja sa svojim životom. Medjutim, Henri je rešen da izravna neke stare račune, pa kada na svom pragu zatekne zahtev za razvod, odluči da to iskoristi. Ne radi se o tome da je još uvek zaljubljen u Džeki, ali ona ga je ostavila bez ikakvog obrazloženja i on sada želi da sazna zašto...

,,Daulingova  ima istančan smisao za laku žensku književnost nabijenu emocijama. Neverovatno zabavno.“                                     



izvor - Evro-giunti - izdavačka kuća iz Beograda
objavila LILY kategorija:
(4)Utisci: | šalji dalje

Sutra ujutro, bude li sve u redu

13.5.2008, 17:12
Sutra ujutro, bude li sve u redu prvi je roman francuske autorke Sesil Krig. Junakinja ove urnebesne, vesele priče, je Garans, tipična emancipovana mlada žena u potrazi za muškarcem svog života. Kroz svoje ljubavne muke Garans vas vodi sa mnogo duha, a podršku joj daju četiri verne drugarice i najbolji prijatelj, homoseksualac Artur.

Je li Edgar zaista onaj pravi? Da li ljubav podrazumeva žrtve i poneko poniženje? Neumorna Garans upotrebiće bujnu maštu i sve svoje sposobnosti ne bi li zadržala čoveka svog života. A kad pomisli da je „idealnog muškarca“ zauvek izgubila, shvatiće da je tu, sasvim blizu, neko drugi… Pa, nije uvek sve onako kao što na prvi pogled izgleda!

Slično svima poznatom Dnevniku Bridžit Džouns i Sofi Kinselinoj ''Kupoholičarki...'' od koje sam pročitala sve delove...



odlomak:

"Edgar je izrazito lep. Izrazito visok. Izrazito lepo odeven. Izrazito lepo vaspitan. Izrazito obrazovan. Izrazito seksi. Veoma lepo građen. Izrazito društven. Volela bih da je nežniji, no bar je bogat. Nije izrazito bogat, samo bogat. U svakom slučaju je bogatiji od mene, što i nije neko poređenje. Iako poseduje izvestan smisao za humor, Edgar nije zabavan. Reći cu vam samo da bih više volela da je u detinjstvu sretao pajace umesto bankara, međutim njegovi roditelji su se kretali u veselim finansijskim, a ne u cirkuskim krugovima, što objašnjava sve. U svakom slučaju, smatram da Edgar ima skoro sve kvalitete koje bi žena mogla da poželi. Ukratko, na njega sam odavno čekala, što je dobro, jer je moj. Pored svih nabrojanih osobina, kod njega mi se dopada još mnogo šta. Njegove ruke, njegov osmeh, njegova puna i mesnata usta, njegova meka i uvek vlažna koža, njegova desna obrva koju podiže kad se zabavlja ili čudi, njegov dubok i senzualan glas, njegov miris, način na koji se pomera i hoda. Jednostavno, volim ga. I on voli mene - bar mi se tako čini. Vidite, Edgar retko izjavljuje ljubav. Kažem li mu: „volim te“, jedini odgovor je: „da, znam“, ili: „Slatka si“. Nikada: „i ja tebe“, što svaka zaljubljena žena želi da čuje. „da, znam“ frustrira. Ipak mu ne zameram jer mi je njegov prijatelj ispričao da je mnogo patio u ljubavi..."


objavila LILY kategorija:
(3)Utisci: | šalji dalje

Mit - Pigmalion

3.5.2008, 15:35
Pigmalion je bio veliki kiparski umetnik. Mrzeo je žene, živeo usamljeno i izbegavao brak. Jednom je napravio od blistavobele slonovače kip devojke neobične lepote. Taj kip je stajao u njegovoj radionici  kao živ. Izgledalo je kao da diše , da će se istog trenutka pokrenuti, poći i progovoriti. Umetnik se satima divio svom delu i  zavoleo taj kip koji je sam stvorio. Poklanjao mu je dragocene ogrlice i mindjuše, oblačio ga u raskošne haljine a glavu mu ukrašavao vencima od cveća.




Pigmalion je često šaputao: "O, kad bi ti bila živa i kad bi mogla progovoriti , o kako bih tad bio srećan." Ali kip je bio nem . Nastupili su praznici u čast boginje Afrodite. Pigmalion prinese boginji ljubavi na žrtvenik belo tele s pozlaćenim rogovima. On pruži ruke prema boginji i moleci je prošaputa : O, večni bogovi i ti zlatna Afrodito, dajte mi ženu onako lepu kao što je kip devojke koju sam sam izvajao.


Umetnik se vratio kući. Prišao je kipu i, o, sreće, o radosti - kip je oživeo, srce mu je kucalo, u očima je blistala živost. Tako je Pigmalionu Afrodita dala ženu lepoticu...
objavila LILY kategorija:
(1)Utisci: | šalji dalje

Galeb Džonatan Livingston

28.3.2008, 10:19

Knjiga za koju sam čula odavno, a pročitala je tek pre nekih godinu dana, kada sam je dobila na poklon od učiteljice koja mi je bila mentor na stažiranju. To je priča o Galebu Džonatanu, vrlo nezavisnoj ptici koja se usudila da se suprotstavi ostalima i da poželi nešto više od običnog preživljavanja.  Ričard Bah u ovom romanu govori o najkomlikovanijim stvarima u našim životima, o samom smislu našeg postojanja. Samo na prvi pogled priča je jednostavna. Galeb o kojem je reč je prognanik, osuđen da živi sam i daleko od jata, kažnjen samo zato što je brilijantan, perfektan i što je imao ambicija, što se drznuo da se razlikuje od ostalih u jatu, što je bio tvrdoglav i svoj. I dok su ostali galebovi bili potpuno srećni boreći se samo za hranu i leteći samo u tu svrhu da bi je pronašli, naš galeb je živeo obrnuto.


Citat - "Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo. Prelazili smo iz jednog sveta u drugi, koji se nije mnogo razlikovao od pređašnjeg, zaboravljajući odmah odakle smo stigli, ne razmišljajući kuda  hrlimo, ne misleći na sutra. Znaš li koliko smo života proživeli dok nismo shvatili da nam se život ne sastoji samo od hrane, borbe i premoći u jatu? Hiljadu života, Džone, deset hiljada! Pa još stotinu života dok nismo naslutili da postoji nešto što se zove savršenstvo, a onda jos stotinu života dok nismo naučili da je svrha življenja u tome da otkrijemo to savršenstvo i da ga pokažemo drugima. Sada, naravno, vredi jednako pravilo za sve nas: biramo svoj idući svet prema onom što smo naučili u ovom. Ne naučiš li ništa, idući ti je život jednak sadašnjem, ista ograničenja i iste poteškoće koje treba nadvladati.

On raširi krila i krene prema vetru.''


Zašto je baš ova knjiga za mene posebna... zato što želim da budem kao Džonatan, da budem slobodna i svoja, da letim i živim, po svojim pravilima, a ne da se konformistički priklanjam pravilima i zakonima 'mase'. Moj život je vodoskok u vodopadu sveta!

objavila LILY kategorija:
(4)Utisci: | šalji dalje

Dvadesetčetiri sata

5.3.2008, 14:04

Da ne bude kao da čitam samo SF, evo jednog trilera - Greg Ajls - "Dvadesetčetiri sata"

Bio je to savršeno zamišljen zločin, sve dok oni nisu odbili da budu savršene žrtve...

Vil i Karen Dženings su uspešan mladi par koji živi veoma srećno. Ali kada se nađu na meti Džona Hikija, genija koji je otkrio tajnu jednog od najstarijih zločina – kidnapovanja, to će promeniti čitav njihov svet.

U dvadeset četiri sata paklenom preciznošću on pritiska porodične slabe tačke, iznuđuje otkup i nestaje bez traga i glasa ostavljajući taoca u životu, ali porodicu suviše potresenu čak i da zove policiju.

Ovo je izveo pet puta i nijednom nije bio uhvaćen. On je nezaustavljiv. Nedodirljiv.

Da li će i ovoga puta uspeti u svojoj nameri?


Porodica Dženings ima dvadeset četiri sata da uspe tamo gde drugi nisu. Dvadeset četiri sata da razvežu nerazmrsiv čvor. Dvadeset četiri sata za život ili smrt.

24 sata...

 

Dok plan kidnapera eskalira, Vil i Karen, koji su u zamci u različitim gradovima, stižu do krajnjih granica svoje psihičke izdržljivosti. Sve da bi dobili nazad svoje dete, živo i zdravo. Iako očajni, oni uspevaju da otkriju šta je u stvari pravi motiv ovog zločina...


objavila LILY kategorija:
(5)Utisci: | šalji dalje

Enderova igra

4.3.2008, 14:41
Počeh o naučnoj fantastici, pa se setih još jedne... Najbolja knjiga tog žanra koju sam ikad čitala - Enderova igra!

 

 

Priča 'Enderove igre' smeštena je u neodređenu budućnost, u vreme 80 godina posle napada agresivne rase vanzemaljaca, tzv. 'Insekata', na Zemlju i još je uvek prisutan strah od mogućeg novog napada. Zemaljske vojne vlasti angažovale su se na stvaranju super generala koji će biti potpuno spreman da se  suprotstavi novoj invaziji 'Insekata'. U tu svrhu poslužili su se i genetskim inženjeringom, i tako kreirali decu sa izuzetnim sposobnostima koju, nakon što prođu rigorozne testove, šalju u posebno stvorenu Ratnu školu gdje ih podvrgavaju strogom vojnom režimu i uče vojnoj strategiji i taktici. Najtalentovaniji među njima je Andrew  Wiggin  -  Ender, koji ima samo šest godina. Za njega su kompjuterske simulacije ratova igrice u kojima uživa i pobeđuje. Moraće brzo da odraste i pokuša da spase svet.


Enderova igra je dobitnik najprestiznijih priznanja iz oblasti naucne fantastike - Hjugo i Nebjula i ubraja se u klasike naučne fantastike. Orson Scot Card je pisao svoj roman osamdesetih godina - tada su video igrice bile tek u povojima, a kompjuterske konfiguracije nezamislivo slabe za današnje pojmove i dostupne tek malom broju povlašćenih. Danas više nije lako nikoga impresionirati tehnološki vrhunskim simulacijama borbi u svemiru, ali Card je to odlično odradio.




objavila LILY kategorija:
(6)Utisci: | šalji dalje

Autostoperski vodič kroz galaksiju

29.2.2008, 14:33

"Autostoperski vodič kroz galaksiju" predstavlja jedan potpun i izuzetno humorističan doživljaj s putovanja kroz galaksiju, onako kako ga je zamišljao Daglas Adams. Urnebesna priča o dogodovštinama, uzduž i popreko galaksije, poslednjeg stanovnika Zemlje (koja je uništena jer je na trasi svemirskog autoputa) u društvu mnoštva bizarnih likova (organskih i robotskih). Osnovni, humorni, ton  ”Autostoperskog vodiča” proizilazi iz veštog, nadahnutog parodiranja brojnih standardizovanih situacija u konfekcijskoj naučnoj fantastici; Adams majstorski vodi zaplete do groteksnog klimaksa dodajući im brze, višesmislene dijaloge.

 

 Dobrodošli u predivan um Daglasa Adamsa.

"Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto Sunce. Na orbiti oko njega, na rastojanju od približno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručne satove strašno zgodnom idejom."

"U redu, reče kompjuter i ponovo utonu u ćutanje. Dva čoveka vrpoljila su se na svojim mestima. Pritisak je bio nepodnošljiv.

Stvarno vam se neće dopasti, primeti Duboka Misao.

Reci nam!

U redu, reče Duboka Misao. - Odgovor na veliko Pitanje...?

Da...!

Života, Svemira i Svega Ostalog... - reče Duboka Misao.

Da...!

Glasi... - reče Duboka Misao i zastade.

Da...!

Glasi...

Da...!!!

Četrdeset dva,

reče Duboka Misao beskonačno dostojanstveno i mirno."

 

 

"Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha svemira i zašto on postoji, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo."


objavila LILY kategorija:
(11)Utisci: | šalji dalje

Erotske priče

26.2.2008, 23:43
     Priče prožete istinskom težnjom jedne žene da spozna pravu strast. Ono što je učinio Bukovski, čini i Anabela Basalo - razbija ustaljene klišee, stereotipe i tabue prkoseći lažnom moralu finih i uglađenih dama koje o seksu i erotici sanjaju razapete između stvarnog i mogućeg. Priče od kojih će vam proključati krv u venama.

   Pažnju je privukla svojim prvim romanom „Žena s greškom“. Nedugo posle toga objavila je i drugi „Peta ljubav“. Njene knjige govore o svetu muške dominacije, svetu novca, moći, urbanog Beograda. Iako se na izgled govori o seksu, priča je o večitim temama: traženju identiteta, o samoći, o okolini, o tome šta se nekom događa kad odluči da bude drugačiji. Otvoreno i iskreno govori o muško-ženskim odnosima.


Citati:

 "Ljudi kažu da kada nešto želiš svim srcem, to će se i ostvariti. Veruješ li u čudo? Ja da. Okusila sam ga.
Rođena sam radoznala. Zanimalo me je baš ono što drugi pokušavaju da sakriju, ono najintimnije što se događa kada se spuste roletne i zaključaju vrata, pa se svet razdvoji na dva dela: onaj spoljašnji i neki naš, unutrašnji..."


"Nije hteo da se uzdržava. Poželeo ju je  i osetio koliko mu je nedostajala. Obuhvatio je oko struka i uzeo u naručje. Stisnuo je, privukao i silovito je poljubio. Uzvratila mu je, pripijajući se uz njega celim telom. Već sam nagoveštaj promene podigao ga je iz pepela. Tako nije mogla da ljubi žena koja ne voli. Stiskala ga je i mazila po kosi, smešila mu se razdragano i nevino..."

objavila LILY kategorija:
(6)Utisci: | šalji dalje

Veštice na putu

25.2.2008, 14:19
''Činilo se da će to biti lak posao. Konačno, zar bi trebalo da bude teško postarati se da se služavka ne uda za princa?

Ali, tu je i sama moć Priče. Služavke moraju da se udaju za Princa. U tome je suština života. Nemoguće je boriti se protiv Srećnog Završetka!''

 


''Veštice na putu'' je prva knjiga Teri Pračeta koju sam pročitala.

Magrat je dobila čarobni štapić koji treba da joj pomogne da ispunjava želje, jer je ona sad dobra vila! Njen prvi zadatak je da ode preko pola sveta i spreči da se služavka uda za princa. Baka Vedervaks i Nana Og kreću sa njom, samo da joj prave društvo, naravno. Dobra zabava za sve koji se odluče da pročitaju ovu knjigu.

 
Teri Pračet je rođen 1948, i još nije umro. Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao da postoji u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima u tom poslu napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko verovati.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. On piše knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno ga optužuju za literarnost.

Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i ćerkom Rianom. On kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti.


objavila LILY kategorija:
(4)Utisci: | šalji dalje

Harry Potter

19.2.2008, 23:47
Moram prvo reći da nisam od onih koji potpadaju pod raznorazne modne trendove, a pogotovo to nisam kad je reč o knjigama. Hari Potera sam počela da čitam kad o filmu još nije bilo ni govora. Naletela sam na prve tri knjige u biblioteci sasvim slučajno. Ovako detinjasta, kakva sam, svidele su mi se korice, pa sam rešila da uzmem da pročitam i šta piše među njima.

I nisam se pokajala... Ta tri dela sam pročitala u dahu, za jedan vikend... Oduševili su me... Jedva sam čekala da dođe ponedeljak, da uzmem i sledeće nastavke... Jaoj, kako sam bila zgranuta kad mi rekoše da je to sve... ostalo još nije izašlo... ma, ne da nije izašlo, nije ni napisano

Prošlo je par godina, i evo, konačno sam pročitala svih sedam delova... Gledala sam i filmove, ali nije to to... Knjiga je ipak poseban doživljaj... I šta da pričam dalje, pa svi su čuli za Harija... Samo sam htela da prenesem svoje utiske...

Ukratko:

1. Hari Poter i kamen mudrosti

2. Hari Poter i dvorana tajni



3. Hari Poter i zatvorenik iz Askabana



4. Hari Poter i vatreni pehar



5. Hari Poter i red feniksa

6. Hari Poter i polukrvni princ



7. Hari Poter i relikvije smrti



objavila LILY kategorija:
(9)Utisci: | šalji dalje

Mali princ

17.2.2008, 23:55
Ubedljivo najbolja knjiga koju sam u životu pročitala - Antoan de Sent Egziperi "Mali princ". Knjiga za sve generacije, treba je čitati više puta u životu, verujte mi, svaki put u njoj pronađem nešto novo, svaki put mi neki drugi deo skrene pažnju, zavisno od toga u kakvoj se životnoj situaciji nalazim. Kupila sam je sebi mnogo puta, ali nekako bi se uvek dogodilo da taj tek kupljeni primerak poklonim nekoj dragoj osobi

Ali, pronašla sam je na netu, tako da mogu uvek da dođem  do nje...  evo gde - Mali princ  


I naravno, jedan odlomak, iz mog omiljenog poglavlja:

"-Šta znaci to "pripitomiti"?

-To je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To znači "stvoriti veze..."

-Stvoriti veze?

-Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćes za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu...

-Počinjem da shvatam, reče mali princ. Postoji jedna ruža.... mislim da me je pripitomila...

-Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo sta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćes prijatelja, pripitomi me!

Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka približi:
-Ah! reče lisica... Plakaću.

-Sama si kriva, reče mali princ, nisam ti želeo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.

-Naravno, reče lisica.

-Ali ti ćes plakati, reče mali princ.

-Naravno, reče lisica.

-Znači, time ništa ne dobijaš!

-Dobijam, reče lisica, Idi, pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kažes zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.

-Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi jos ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

-Evo moje tajne. - reče lisica. - Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati. Ljudi su zaboravili tu istinu. Ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu."

 


objavila LILY kategorija:
(9)Utisci: | šalji dalje
  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se