Koga je još briga za kalibraciju moga oka!
Ja vidim šareno, spektar rasut do najtananijih nijansi unutarnjih žica.
Kada koloritno odćutim znak je da sam pronašla paletu tišine.
Negde u cvetu, negde u vodi, duboko u sebi i iznad svih oblaka. I ispod.
Pored raskošnog hrama u kome se klanjaju daltonisti.
Imam razumevanja. Zato sam mala. Zrnasta u vrednostima.
Kao pustinja bez karavana. Bez početka i bez kraja.
Prostirem se, dakle postojim. I u nedrima gajim sunčane pege.
Pod svetlucavom dinom razapeti šator..
čeka muziku vetrova, i čeka kišu koja stiže iz dubokog podzemlja.
Oaza bez, ka njoj, putokaza.
Roze lagi drvo. Biće tu džema od kajsija.
obožavam džem od kajsije, ali i kajsiju još više..:))
..ima li uopšte nekog da ne voli kajsiju? - a i cvet joj je izuzetno lep i nežan..:)
obozavam kad vocjke procvetaju u prolecje.. mmm.. a gde je kompot od kajsija? ;)
Пардон годподо, палачинке са џемом од кајсија:)
eeee da! - kako se odmah nisam setio i kompota, pa sve musavo i oblizujemo se od kompota, a on sladaaaaaak mmmmmm njam..;) :))
zazmuricu na ovo "dzem od kajsija"...
uzivacu u tvom slikanju recima ;)
mmmm:)
Opet ću promašiti temu, bolje da cutim
Laku noc
Dusa mi spava
:) neka bude roze...i dan i sjećanje i osmjeh...dobro mi izgleda tvoja roza srećica...
Мени се допада и када промашите тему :)))
