sve nezne poglede i reci, one dodire i poljupce... u koji kofer da spakujem secanja ta, kada je torba suvise tesna i preteska... golema je tuga, koje li ga ruke miluju, koja li mu sapuce nezno na uho... "Milice moja volim te..." zar vecne ljubavi ne postoje? zar se tuga ili sreca deli u dvoje? potiskujem uspomene, ponekada mi se cini da vremenom blede, moja je zelja ali ne i srca mog da ne volim tebe. A onda se pojavi lik tvoj u pesmama davnim nasim, lavina bola srce kida na sitne delice... svakoga dana se nadam da pojavices se i da sve kao pre bice... i dalje se nadam da nas sreca tu iza nekog ugla ceka, da sam bila tvoja i da cu biti doveka...iste smo snove delili, istom snagom ljubili, suzama se rastali .....
Upiši nešto
Komentari:Razumem tvoju patetiku,
i mnoge zene tako neshto sanjare, pate...,
niko nije vredan patnje
uvek sam pomalo verovala da je
"Ljubav livada na kojoj pasu magarci",
treba voleti samo Onog ili Onu
koji znaju da uzvrate ljubav
a patiti za nekim ko te je ostavio,
izneverio, ili nije uzvratio ljubav
je nezrelo..., nekako mazohisticki.
i mnoge zene tako neshto sanjare, pate...,
niko nije vredan patnje
uvek sam pomalo verovala da je
"Ljubav livada na kojoj pasu magarci",
treba voleti samo Onog ili Onu
koji znaju da uzvrate ljubav
a patiti za nekim ko te je ostavio,
izneverio, ili nije uzvratio ljubav
je nezrelo..., nekako mazohisticki.