Sedim, slusam Eriku Badu...prija u ovoj noci. Jesen, mrzim jesen...mrzim nedelju. tako je sve staticno, ljude uhvati neka melanholija.... Ni mene naravno nije zaobisla. Razmisljam... Naravno secanja naviru...On, ko drugi... Ne, nije prica o patnji i ljubavi, zelim da pisem o meni i njemu.... Proslo je goinu dana kada su nam se pogledi sreli. Neko cudno osecanje, neka cudna privlacnost...Interesantno je to sto se sve nekako poklopilo, svaka kockica... Bila sam srecna, nasmejana i sa radoscu prizeljkivala svaki sledeci susret. Verovatno je svako vec tu pricu ranije iskusio, ali ja sam je iskusila u godinama koje bas ne prilice tom iskustvu... i evo upravo na TV-u muzika...KORANA.... Da, ona je bila nasa... e, pa se pitam, zasto bas sada...hmmm interesantno :)  Njegova pesma.... Da nastavim, bila je ljubav... Bili su leptirici u stomaku, bili su zagrljaji, bili su poljupci strasni, bile su suze... bila je prava ljubav... Voleo me je na jednostavan nacin, voleo me je takvu kakva jesam....Bili smo jedno. Pricam o ljubavi koja je bila nemoguca, a ipak je bila LJUBAV. Nadam se da ce shvatiti da je zivot jedan, da je zivot kratak, da ne bira ni vreme ni mesto, da se u zivotu ovom nema vremena inatiti... jednostavno, zivot je kratak za gubitke. Zivot daje i uzima ti, ako to sam ne shvatis...bude kasno, posle ume da boli. Ja nudim svoje ruke ponovo...nudim srce ponovo, bez bojazni da ce ponovo biti ranjeno. Nudim jer znam da je vredno, da je zivot kratak, da zelim ponovo da ljubim srcem i dusom, jer sve je praznina...

Cuvam te

Vesto skrivam tvoj lik
od ljudi pomalo zlih
k'o trn u oku
sreca je za njih

Nije mi tesko jer znam
sa tvog su mi lica dar
suze i smeh za dusu
su lek, oduvek

Prste sklopim u dlan
pred novi dan
zeljo jedina dobro znaj
dobro znaj da


Cuvam te, ne dam
nikom da te dira
na dlanu si
moja tajna urezana

Cuvam te, gde god
krenem imam te
na dlanu si ti moja
linija zivota, ljubavi



Dobro znaj da...