27/1/2008 - Dragom prijatelju..

Sta da ti kazem?

Zivot je kratak,

zivi ga onako,po svom.

Necu te uciti sta znaci svet

to moras nauciti sam.

Uzivaj u svakom novom danu,

reci sta osecas,radi kako mislis,

daj ono sto moras i nemoj zaliti,

od sutra biraj mir bez teskih misli,

biraj osmeh i ne daj da te steze u grudima.

Jer od sutra biras ti,

ne dozvoli da ti proslost kaze ko si,

pusti neka ti poruci,

ko ces postati!

I dobro i zlo

sve sudbina to je..

A mi pod nebeskim svodom -zvezde,

unajmila sam jednu da stane iza tebe.

jedna nek nosi tvoje ime.

Neka blista!

Time ce i moj put osvetljen biti.

25/1/2008 - Igra bez granica...

Da se bar mogu 
 probuditi
u svijetu ljubavi
bez starih dugova
i ovih nakaza
sto su me stalno pratile.

Da te barem mogu
poljubiti
bez losih osjecanja
na hladna
proljeca
bez slike
stradanja
sto se bas na nas zalijepe.

Jer moj je zivot igra bez granica
umorna prica,traganje stranica
na kojima nista ne pise

Jer moj je zivot vjecito padanje
kad zbrojim poraze nista ne ostane
samo jos vucem navike

Da te bar mogu probuditi
kavu ti skuhati,u krevet donijeti
pa te poljubiti
al'toga nema i ne postoji

Da se barem mogu zaljubiti
u malu seljanku na nekom proplanku
gore u svemiru
tako da dolje ne vidim...

Tose Poeski

22/1/2008 - Zivim u senci tvoje senke...

Zivim u senci tvoje senke i znam da znas...
Jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drukcije ne umem.
Ne zelim pred laznim svijetom cijelim da se lazno veselim
to nije osmijeh, to je grc, ljudi su slijepi
lijepi dani, nasmijani za tebe, za mene skice,
duge ulice, srce skitnice..... zgazeno nehotice.
.....vracam se njima, zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi poslije svega svi oni nemaju cak ni ime...
Samo te oci posjecene vjetrom koje sjaje bas kao i moje....
Znam da znas al' ne vidis i ne cujes i ne znas koje male stvari se broje
i dok porazi se roje plasim se da priznam da postojis, rane gnoje...
I da mi falis....
fali mi dodir, fali mi rijec, fali mi osmijeh, fali mi lice,fale mi lazi, fale sitnice...

Prokleti srecni zagrljeni ljudi, sve te uloge su bile nase, samo moje i tvoje
a gde smo sad?
Gledaj u mene, nema mene samo sjene, uspomene, samo tragovi....
Koliko dobijes, toliko das, ti nisi smio znam da znas....
Jedan zivot, gdje prestajem ja gdje pocinjes ti...
jedna ljubav, gdje stali smo mi, gdje sad su drugi....
Nagao kakva jesam slagala sam sebe da si laz
i vratila se svojim starim stazama ...
Ali ni svi peroni svijeta nimalo me nisu promenili....
A onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim-
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag....
A znam sve je nista....
Slomicu kazaljke vrijeme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svjetova a gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas.uvek si znaO i uvek znas ti....
Jedini moj koji odavno nisi jedini, svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam ....
I barem znam da nema nas i spremna sam da budem nasmijana pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima....
I kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njom a i sta ce ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa stresi samo budi to sto jesi, tu gde si ....
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis....
Ostaje nada da ce nekad negdje neko htjeti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati ....
I ko zna- mozda jednom nadjes me
tamo gdje prestajem ja,gdje pocinjes ti, gdje stali smo mi gdje sada su drugi
ali sresces samo stranca slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe

20/1/2008 - Kraljevstvo slobode

7/1/2008 - Zapisano je u vremenu.....

Zapisano je u vremenu,

kakva je to ljubav bila

kamo srece za nes dvoje

kad bi se nekom ponovila

Zapisano je u vremen

da se secam,da se secas

rek'o  si mi volecu te doveka

a ja tebi

nemoj da me cekas.

Zazmuri broj do sto

to bice dovoljno

da probam nekako

da odem bezbolno..

Ja necu voleti posle tebe

ni u snu

zapisano je u vremenu.

Zapisano je u vremenu

da smo mnogo jaki bili

a gde bi nam bio kraj

jos da smo se za ljubav borili.

Zapisano je u vremenu

plakao si,i ja s tobom

i na kraju kad si rekao volim te

teska srca rekla sam ti

zbogom...

26/12/2007 - Gorstak

Ne kajem se svojih letova,tako uzivam u raznolikost svetova...
Brine me tudjina poznatih gradova,meni dalekih zbog mojih padova...
Zivot je moj trnovit sokak,ne znam sto mi treba bas ovaj Gorstak.
U srcu ceznem za sumskom kolibom,velikim kaminom i srebrnm jelkom..
Od svih tih ceznji imam samo snove,zrno samoce i poraze nove...

23/12/2007 - Poljubac leptira

Leprsa obasjan tamom...
zauvek moj...
na ruzu koja place krv,
sleteo je...
Dao joj je onaj sladak poljubac...
poljubac koji nosi vecni mir...
Zauvek njen.
Kroz tugu i slomljene suze,
ispustila je oslobadjajuci krik...
Poljubac koji spasava..
krik slomljene i izmorene duse...
Sad napokon oslobodjene
u tami..

14/11/2007 - Mana ili Navika...

Kad sam bila mala grizla sam nokte,Zivcano,ponekad do krvi,jako ruzno.
Kako i zasto sam s tim pocela-pojma nemam.
Prestala sam negde u ulaskom u pubertet,kao ruzno je to,ali nije bilo lako prestati nikako.

Tako je zapravo lako prepoznati nervozu na meni.Tako lako da sam ponekad sama sebi smesna.
Danas vise nokte ne grizem.Ponekad su dugacki,cesto mi pucaju (mislim da je to zato sto sam ih grizla) ali uglavnom su uredni,samo ponekad kad me uhvati neka mania, nervoza jaca ili bes-opet se pojavi taj nagon,ili sta vec.

Navike.Navika je kriva,nesto cega ni sama nisam svesna u tom trenutku! Ali Radim to.Potpuno neobljasljiv postupak.
Sad sam griznju noktiju zamenula sa milion drugih stvari,stvari koje isto tako odaju nervozu,
pucketam prstima.grizem usne,mrsim kosu,ponekad zapalim i cigaretu itd.

Ruzne navike su zlo.Ali i to smo mi..i one nas obelezavaju,tacno onakvim kakvi jesmo,nestasni mali ljudi,ali i specificni i jedinstveni na svoj nacin,bas svaki.

11/11/2007 - Za sve vas!!

31/10/2007 - Dnevnik...

Uvek sam pisala dnevnike..
i cuvala ih od malena,to je neka vrsta ispovesti,
samo sto me niko ne odresi od greha,vec oni ostaju zapisani na stranicama prasnjavih knjizica i tonu u zaborav,dok ih jednog dana reda radi u svom kreativnom haosu ne iskopam...prisetim se...i tutnem nazad gde su bili,da nastave da kupe prasinu...
Mozda je dobro da se prisetim...A mozda bi bilo bolje da ostane zakopano u proslost...i dobro i lose...samo u mojoj glavi..
Jos jedna stvar kod tih vrazijih dnevnika;Pisala sam ih u strahu da ih neko ne procita..mama..drugarice..ili bilo ko drugi...a sada ga pisem na internetu gde bilo ko moze samo sa jednim klikom otvoriti i eto mene i mojih fantazija..
ironija.
Ko zna za cega je sve to dobro?!

30/10/2007 - ....Ne znam ni sama...