«

" Svi smo mi listovi na grani života
  rođeni jednoga proljeća i počeli rasti ,

  ali sve ima svoj kraj pa i življenje ,

  kad dođe naša jesen požutjet ćemo

  i sa grane pasti "!

«

Ne obraćaj pažnju na to šta drugi misle o tebi,jer...oni ustvari ni ne misle o tebi...
Previše su zauzeti razmišljanjem o tome šta ti misliš o njima...

Staraj se da stekneš ... «

Sedeo je nagnut nad stolom okružen svojim knjigama,ukoričenim starim stripovima .Ni jednoga jutra, pa ni tog nije odustajao od  rituala.Lenjo je ispijao  svoju prvu jutarnju kafu,  izuvenih sandala i  čitao. Dočekao je trenutak da ostane  nasamo sa njom .Ostavio je rasklopljenu  knjigu ,kretao se   tiho u njenom pravcu   .Osetila je ponovo nemir.Šta li je sada  njegov sledeći  korak ??? Pravila  se da ništa ne primećuje.Nastavila je da radi svoj posao naizgled  zaneta nad papirima  rasutim po  radnom  stolu. Kada joj se sasvim približio pogledala ga je trudeći se da ne pokaže šta oseća tog časa..."Bila mi je slava. Nisam imao para da častim. Ovo ti poklanjam u to ime."Imala je osećaj, da se zemlja pod njom otvara.Slike pred očima  su joj se nizale kao u filmu .Slike od pre nepunih mesec dana ,kada je prvi radni dan provela sa njim.  Ni ona ni on nisu imali mogućnosti da biraju .Trebao je da provede neko vreme sa njom , dok se ne nađe rešenje za njega.Jedno o drugom su  čuli ali nisu bili u prilici da se bliže upoznaju. Prvih nedelju dana je prošlo u prijateljskom raspoloženju i upoznavanju. Naredne nedelje je počeo da se čudno ponaša prema njoj ,veoma provokativno,arogantno .Dvosmislenom igrom svojih reči privukao je njenu pažnju da tu nešto neće na dobro da izađe. Nije htela da sudi, po  onome što se o njemu govorilo. Trudila se da sud o svemu donese sama.Prvo što joj je zapalo za oko, njegovi odlasci sa radnog mesta, nakon kojih se vraćao ,zakrvavljenih očiju  ,ironičan u komentarima .Nekada je seo za svoj sto i nastavio sa čitanjem knjiga ili je pokušavao na sve moguće načine da je uznemirava provocirajući je komentarima . Desilo se da je ćutke posmatra dok ona pokušava da se skoncetriše na svoj posao.Bilo joj je jasno gde sve ovo vodi ,ali gde je izlaz ...nije razmišljala o sebi , razmišljala je o njemu .Svojim ponašanjem sve više je skretao  pažnju okoline na sebe ,do te mere da su joj koleginice tiho šaptale   "Jao ja ne bih smela ni minutu na samo sa njim biti .Kako te nije strah od njega ???".Nemogavši da sakrije od drugih koji su spletom okolnosti videli jedan njegov ispad ...sve joj je postalo  jasno .Osećala je polako da joj se strah uvlači pod kožu , borila se protiv toga nije htela da veruje ali ... nije mogla ni ona da pobegne od žalosne istine. Kolege iz susednih kancelarija su sve češće dolazile,  kada su uočili da je sama sa njim,nalazeći raznorazne izgovore, što je trebalo da znači "Ne brini tu smo ." Na pitanja koja su se nizala tih dana samo je kratko odgovorila "Rešiće se, samo da mu stignu nalazi."Svakim danom je postajala sve nemirnija zbog nastale situacije  .Na njegovo" Vidi šta mi rade???" Nije imala odgovor. Gde se i kada sve to izgubilo.Kada je bio mali? Kada je bio u pubertetu?Gde mu je majka ?Zašto ne preduzima nešto???Zašto nije tada kada je možda mogla.A sada šta radi sada???
Tih dana se hiljadu misli vrzmalo po njenoj glavi ,razmišljala je i o svom potomstvu.Iz časa u čas postajala je napetija.Počela je da ga se boji , prvi put je u životu osetila takav strah.
Preko noći nagli preokret ponašanja prema njoj. Nestala je agresivnost ,vratio se čitanju u tišini tek ponekad bi progovorio "Ako ti nešto treba slobodno reci ..."
I toga dana kada joj je poklonio sliku svetitelja  i maleni medaljon skinut sa svoga vrata ...pomislila je kako dalje ... postiđena zbog svega jer je jedva čekala dan da ode . Ubrzo nakon izgovorenih reči da je želeo da ode u manastir na nekoliko meseci , upravo taj koji je čuven po svetitelju  čija slika je bila na medaljonu." Zašto nisi ???" "Majka mi nije dozvolila." Ustao je i ponovo ostavio svoje knjige na stolu i  napustio  kancelariju bez reči. Vrativši se ponovo joj je tiho prišao "Kupio sam ti knjigu. Pročitaj je. " Meni se jako dopala i tebi će ...počeo je da joj prepričava  život svetitelja  .Pognula je glavu sramota je bila. Nije znala ništa o njemu .
To veče dok je čitala knjigu  nekoliko rečenica joj je  privuklo pažnju "Treba biti sažaljiv prema svojoj duši,moramo da podnosimo svoje nedostatke i svoje nesavršenosti,kao što moramo da podnosimo i nedostatke drugih"  kao i rečenica "Staraj se da stekneš unutrašnji mir,i hiljadama ljudi oko tebe biće spaseno"  Sveti Serafim Sarovski
Prvo što je pomislila,pomislila je na njega.Da li će on naći svoj unutrašnji mir???

Otvori svoje dlanove... «

Voleti nekoga znači dopustiti mu da ode... Sada, dok ti se čini da ostaješ bez svega, umorna, tako umorna. I dok još uvek, gotovo dan i noć u tebi tinja: „Zašto?“ baš sada, osmehni se širokim osmehom, onim u kojem je utkano mnogo sunca i dobrote koja te čini spremnom oprostiti. Sklopi oči. Prestani ga dozivati. Pozdravi se s njim sa malo reči. Neka te nimalo ne zbuni to što ti on nema baš ništa za reći. Ne traži više ništa. Isprati ga sa osmehom i velikim srcem. Da, srce treba biti veliko, samo onda je živo i samo onda mu kucaje možeš čuti. I nemoj, nemoj više misliti da je moglo biti nešto čega nije bilo. Daruj mu blagoslov. I pusti ga da ide svojim putevima i drugim ljudima. A ti, ti se okreni novom danu. Gle koliko je sunca na prolistalim laticama proleća. Otvori svoje dlanove onome što dolazi…..

«

Život ima svoje momente,privlačne i neodoljive,
ali i one druge,ne tako prijatne trenutke:
noći teške,sumorne,dane sive,umorne
kada nevolje te zagrle i stežu da te uguše.
Kada sediš okružen ljudima,a opet tako si usamljen,
i ne znaš gde se krije tajna tvoje sudbine.
znaš da sutra je jedino sigurno što te čeka,
ali za dušu koja pati zora tako je daleka.
Zastaneš i pogledaš osmehe na ljudima,
i na pomisao da su lažni nešto stegne te u grudima.
Kažes sebi da je istina jedino što vredi,
a da sve što sija,sem Sunca,na kraju izbledi.
I skapiraš da biraš da lutaš ovim svetom,
da biraš da lutaš,a da ne znaš svoje mesto.
Da boli te često,da boli skoro uvek,
to što usamljen si uvek i što sazdan si od tuge.
Ali,pogledaj se samo kako si čist kao suza,
iskren kao suza,čista suprotnost ljudima,
kojima samo stalo je do prolaznog,
tebi tako providnog,tebi jedinstvenom,
čoveku običnom.

«

Danima lebdi  u vazduhu...od ranog jutra sa svakom minutom ovog dana  osećaj, poznat...težak...zavaravala sam sebe, da sam jača.Znala sam,  još kako sam znala kada sam na  kalendaru sa prvim augustovskim danima okretala listove da će doći i ovaj dan.Nisam htela sebi da priznam .Mislila sam  što sam starija da će mi  biti lakše da prihvatim.
   Danas samo sećanja ..gde li sam ih samo tolika smestila ... kako sebe da nateram ... rekla je ti to možeš ti to moraš...poželeh makar  na tren da spustim glavu na njeno krilo da mi prenese  snagu koju je posedovala ...obećala sam joj...samo da stanu ove suze.

Itake «

«

Sanjalice su karakterom jače nego tzv realisti.Oni su manje skloni razočarenju makar živeli više u fikcijama nego u istinama.San je druga stvarnost i najveća stvarnost jer današnji san to je sutrašnja istina.Kod ljudi od akcije snaga traje dokle traje njihov napor volje a kod sanjalice snaga njegovog sna traje dokle traje i njegov život.

«

Mene ne mogu povrediti drugi.

  

Samo ja mogu povrediti sebe. Lošim izborom, lošom odlukom ili pogrešno procenjenom situacijom.

  

Nosila sam se sa nerealnim očekivanjima, prevelikim odgovornostima i obavezama.

  

Nosila sam se opravdanim, kao i neopravdanim nepoverenjem.

 

Nosila se sa prevarama i izdajama.

 

Podnosila zlobne poglede i podsmehe.

 

Borila sam se protiv mnogih predrasuda i nepravdi.

 

Protiv dvostrukih standarda i lažnog morala izvestačenih ljudi.

 

Borila sam se protiv malogradjanštine i diskutabilno "normalnih" očekivanja društva.

 

 Nosila sam se sa nerazumevanjem i osudjivanjem.

 

 Izborila se sa svojim kompleksima, kao i sa kompleksima koje su mi nabili drugi.

  

Podnosila nebitne osobe koje misle da su bitne, kao i ponašanje bitnih ljudi kojim su mi pokazivali da sam im nebitna.

 

Postala sam svesna svojih mana, ali sam takodje osposobila sebe da uočim i tuđe mane.

 

Shvatila sam da zlobne  ljude treba sažaljevati, i ne dozvoliti im da budu uzrok našeg nerviranja.

  

Borila sam se sa crnim danima i naučila kako da ih pretvorim u životnu lekciju.

  

Shvatila sam da kada ideš prema cilju, ne smeš obracati pažnju na ljude koji stoje pored, gledaju i osudjuju. Oni nam zavide na jakoj volji.

 

A kada padneš, jedino što možeš da uradiš je da ustaneš i nastaviš da hodaš. .

  

Naučila sam da pomognem sama sebi.

  

 

... danas je bio onaj dan  ... i odjednom ti sve postane jasno

Sedi i pričaj... «

 Naprosto kada me uhvati i neki bedak,misli krenu same,skoro da prsti nemogu ritam  da im uhvate, radio index svira naravno sve to na nekog ovakve prirode tako može up ili down da utiče,a ja odo u down fazu,lepo mi reče koleginica ko se petkom smeje,subotu i nedelju preplače,beše to mala šala ali ostvari se. Odloživši put na koji se već odavno spremam,često nevoljna da pođem,pokušala sve ponovo negde u sebi da sakrijem ali ne ide.A gde i da idem? Dovoljno je čuti pesmu Marija i sve krene u tom pravcu,misli i davno izgovorene i stalno ponavljane reči "ti to možeš,ti to moraš",način na koji je puno toga prenela na mene, snagu žene,majke koju je posedovala.Uvek sam joj se divila odakle joj snage i volje,a nimalo život nije bio milosrdan prema njoj.Kad god  je videla da mi se nešto mota po glavi,našla je trenutak i izgovorila još jednu rečenicu koja mi  nedostaje,o ovakvim trenucima  da i negovorim. Sedi i pričaj.Znala je koliku brbljivicu ima a da je to jedini način da kroz,reči,pričajuči joj bilo kroz suze, smeh neka svoja zbivanja ili potrebu da sa njom podelim nešto,olakšam sebi .Nikada nisam imala ruke kao ona,  sposobne da za sobom ostave gomile ručnih radova,goblena,šlingeraja, štrikanih,heklanih stvari...učila me,naučila sam nje radi ali nevolim sve to da radim .  Spoj dve duše me načini ovakvom,a možda će ovo biti nešto što ću ostaviti jednog dana,nešto što u sebi,vešto  godinama skrivam,a  i sada pišući ove redove.Umesto pričaj sada je piši ... želim a ne moram,a valjda i mogu... 

jedan za suze «

KAKO ŽIVETI NAJBOLJE GODINE «

Nešto me danas podstaklo,da podelim sa vama jedan dan,u kojem sam napravila ogroman korak,prvo sebe radi,a i na opšte zadovoljstvo svoje porodice  i veoma sam ponosna zbog toga.

«

malo pozitivne energije «

Da bi istinska energija ljubavi mogla da prožme vašu dušu,mora vas zateći u takvom stanju kao da ste se upravo rodili.Zašto su ljudi nesrećni?Zato što žele da zarobe tu energiju,a to je  nemoguće.Da bi taj kanal uvek bio čist i prohodan,treba zaboraviti svoju ličnu priču i pustiti  tu energiju da se svakoga dana ukaže onako kako želi .Treba njoj da se prepustite da vas vodi.

Colors and Love «

Ana «

dilema «

Jedan od onih dana koje bih najradije prespavala «

Ona sjajna vremena.... «